2014/10/15

Jeseni, bićeš divna!



Sasvim (ne)obično veče. Bar za mene – pravo s posla kući, u pufnaste papuče i ružičastu kućnu haljinu. U mom novom stanu konačno mogu da širom otvorim prozor  i slušam kišu i ono šuštanje barica kad prođu automobili. Kroz mrak se naziru fasade zgrada od kojih svaka „miriše“ a la Haussmann. Na TV  onaj zgodni Uroš Ćertić, vidim ga kako vozi motor  na jednom točku i priča o škripi guma hmhm...  Sjajan ambijent za novi post J kojim negde, kao vatreni navijač leta, želim da ohrabrim sebe  -  u ovoj jeseni će se uživati. Evo i zašto:
Naredne nedelje  počinje 36.Belgrade Fashion Week. Moje omiljeno „godišnje  doba“. Radujem se druženju sa mojim modnim ljudima. Ja poput deteta u luna parku,  onako iskreno uživam u tom ozbiljno zabavnom svetu . Revije   Ane  Ljubinković, Igora  Todorovića  i  BFW design collective baš s nestrpljenjem iščekujem. Svet bi bez mode bio dosadno mesto. Fabulous. I love Fashion :-*.


Vikend 29-30. novembar zaokružen u rokovniku.Belgrade Wine& Dine se po drugi put održava u Mikser House. Kako da ne odem kad se moja i Jovanina (Vino Budimir) fotografija nalazi u postu kojim je događaj najavljen J. Šalu na stranu, biće to sjajan hedonistički događaj.Prijatelji, vino, neki novi ukusi... treba li išta dodati? So classy.


Ponedeljak je rezervisan za seriju „Urgentni centar“. OK, moj dragi Bojan Perić je najvažniji od svih razloga, ali je, sudeći po prve dve epizode, serija jedna od onih zbog koji čekate određeni dan... baš kao nekad. Sjajna glumačka ekipa, „tople“  priče i nekakva bliskost koju osećate gledajući junake u doktorskim mantilima, garancija su dobrog kućnog provoda uz TV Prva ponedeljkom u 21h. Cosy.


Kreće sezona slava. S godinama mi je sve važniji taj porodični duh. Već sam kod sebe otkrila sindrom domaćinskog sina (uhvativši sebe kako sa oduševljenjem pomatram tek poorane njive u Šumadiji, pa mi drago što je tamo neki seljak tako divno složio one brazde). Oduvek sam više volela onaj dan uoči slave, kad s tatom pečem prase, sva važna ga menjajući, dok ogrnuta njegom jaknom, s njim razgovaram o nekim ozbiljnim životnim temama. A kad već dođe taj svečani dan, onda tata preuzme ulogu šefa protokola na čiji mig, bez reči, izvršavam ugostiteljske zadatke. You ’ll be a man, my son.


Knjige (i kiša). Trenutno je na mom stočiću „Četvrti  Kenedi“  od  Maria  Puza. Negde oko 2  iza  ponoći je moje  vreme  za čitanje. Onda se mirno i lepo spava. Onih 80ak kilometara do zavičaja redovno  prekratim dobrom knjigom. Nije kliše, ali zvuk kiše, miris  papira, bezbroj onih sitnih slova, ogromni džemper, mekano ćebe ... jedna od najboljih stvari koje možete  učiniti  za sebe. I osećati se sjajno! Real joy.


Zaljubiti se nekako s jeseni. Ili bar naći simpatiju. Ponašati se kao dete. Kao namerno ga  ne pogledati  kad prođeš pored njega. Pa onda oduševljeno treptati kad ti se obrati. Čuvati onaj dodir ruke u ruci  kao najveću dragocenost. Ulicu krstiti po njemu, jer tu on živi. Zabavljati se činjenicom da te u isto vreme  i nervira  i drag ti je - poljubiti ga ili mu lupiti šamar jer je tako... grrrrr! :-)))) Simply lovable.


DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available. Powered by Blogger.



Нема коментара:

Постави коментар