Sjajna stvar taj hedonizam :-)))

Nekako sam baš ponosna na sebe što mi se izoštrilo čulo za spoznaju ljudi, ambijenta i atmosfere kad mi je sve onako baš potaman, kada se osećam 100% kao „svoj na svome“, odnosno prosto rečeno, staneš, pogledaš oko sebe, šmekerski se osmehneš, i kažeš:“E to je to“ - to su ljudi s kojima želim da provodim vreme, to su mesta u kojima želim da boravim, to su priče koje želim da slušam... 

Ponedeljak veče, restoran „Balzak“ i sve to što sam navela gore. Moja prva, zvanična“vinska večera“. Zahvaljujući jednom mom dragom prijatelju, nađoh se u društvu poznatih vinara, somelijea, ljubitelja vina... ukratko, fenomenalnih ljudi! Povod za večeru bila je svojevrsna degustacija vina hrvatske vinarije „Trapan“ iz Istre. Mnogo puta sam već slušala o njima i o revoluciji koju su sproveli u svetu vina, a ovo je bila i odlična prilika da se i probaju ti penušavci, malvazije... i sazna štošta novo i zanimljivo. Opet se potvrdila ona moja – treba samo imati nekog ko će ti skrenuti pažnju na neke nove svetove. A takvih je te večeri bilo više...

Prvo me enterijer restorana „Balzak“ (Strahinjića Bana 13, BG) podsetio na one pariske bistroe i restorane u okolini Republike... Oslikani zidovi, tople boje, elegantan nameštaj, predivna „vintage“ bašta i jedna prisna atmosfera, sa onim neizostavnim touch de chic a la francaise.

Na meniju su se našli, najpre izvrsno hladno predjelo u vidu pirea-paštete od lososa (obožavam!) i brokolija, sa nekim fenomenalnim „laticama“ prepečenog hleba. Ukusno, lagano i servirano aristokratski! Usledilo je toplo predjelo, odnosno pasta sa piletinom i srvenim mesom, zatim meso u obliku tananih režnjeva ukrašno ruukolom i preliveno „karamelastim“ sosom, a onda i najbolji biftek ikada u sosu od bundeve. Nakon svih ovih divnih specijaliteta, po meni je kolač-pita sa jabukama, bio just over, ali moram priznati da je izgledao i mirisao zanosno, samo što ja uz vino jednostavno ne konzumiram slatkiše.

Vratimo se vinima, koja su zapravo i bila povod ovom lepom drzuženju. Sam vlasnik vinarije „Trapan“ slovi za Che Guevaru istarskih vinarija, iliti rock zvezdu među tvorcima vina, što već dovoljno govori o stilu koji vinarija preferira. Ove divne večeri, na vinskoj karti su se našle dve vrste „Malvazije“, „Revolution“ i novi penušac meni omiljenog imena „Che“. Za taj šampanjac u najavi J vezan je i proces degoržiranja, odnosno, obzirom da je reč o još nedozrelom vinu te postoji fini talog u njemu, boce se moraju držati naopako okrenute, kako bi se taj „višak“ spustio u sam grlić boce i samim tim prvi izleteo napolje, kada se boca otvori (zbog pritiska) a vino ostalo čisto i bistro. I onda može da se uživa! Kad se tome svemu doda i miris kubanskih cigara, čiji je dim napravio male oblake na svodu restorana, utisak je bio kompletan.

To je samo jedna od lepih i korisnih stvari koje sam čula i naučila! Čeka me još mnogo toga, pošto me svet vina neodoljivo privlači, a donosi čisto uživanje. Kako često kažu moji dragi prijatelji vinari: „Život je suviše kratak da bismo pili loša vina“ a jedan od njih bi dodao da za uživanje u dobrom skupom vinu ne treba posebna prilika. Svaki trenutak je poseban, pogotovo kad imate to vino i sjajne prijatelje!

http://trapan.hr/

http://www.balzac.rs/english/

****U nekom od sledećih postova biće i nekih detaljnijih opisa vina i sličnog, hoću da naučim sve to, a ne da prepisujem! J