It's all about the
journey... više puta pročitana rečenica Žane Poliakov.I mogla bih reći, divne
Žane Poliakov, žene koju sam upoznala samo preko časopisa, knjiga, facebooka,
e-maila (ona bi rekla emotional maila), a uspela je da me „očara“. Njeno
spisateljsko čedo, knjigu „I AM LOVE“ poklanjala sam brojnim drugaricama, iako
sama ne pročitavši istu, onako lepo, od korice do korice. Ali se nekako osetilo
da je knjiga idealna da je darujete prijateljici (ova reč mi bolje oslikava odnos
koji imam sa posebnim ženskim bićima u svom životu) želeći da im na taj način
poklonim i delić čarolije, snova, nečeg lepog, dubokog, što traje i ne
prestaje. Uz to, fantastičan dizajn, čini ovo delo savršenom uspomenom, sa sve
ostavljenim prostorom - this book
belongs to... E pa, pre par dana, neko (moja neprevaziđena Miss V.!) mi je
poklonio tu istu knjigu – knjigu mudrosti i knjigu čarolija.
Evo kako sam je
doživela – kao da je Žana dobra vila, neka vrsta urbane zvončice, koja vas lepo
uhvati za ruku i vodi... na jednu lepu šetnju, pa čak i kad vam ukaže na nešto
što baš i nije prijatno po vas lično, ne osećate potrebu da se bunite... OK,
Žana tako kaže... može i ovako a može i onako... To i jeste suština, poenta je
u interpretaciji. Ujedno, način na koji piše ne možete da ne doživite kao nešto
blisko sebi. „Pa i ja sam tako htela da kažem, baš sam to mislila...“. A ona
sva tako „dražesna“ fino je zauzela ulogu dobre prijateljice, jedne od nas...
Po meni, sve što kaže, jeste tačno. I pronašla sam se na svakoj strani. Kad bih
podvlačila, onako studentski, markerom, sve što mi se dopalo i što je izazvalo
reakciju, „Wow, this is so me!“, knjiga bi mi bila prugasta od korice do
korice. A to knjigama nikad nisam radila... Zato, evo baš ovde, moje selekcije
naj od naj Žaninih misli...
„ I like to make
the impossible – possible! Ako hoćeš da me izazoveš, samo mi reci da je nešto
nemoguće. To je izazov i to je jedna stvar. Druga stvar je kad mi neko kaže da
nešto ne može- a još radi nešto za mene ili oko mene. Zašto bih se okruživala
ljudima koji mi govore da nešto ne može? To mogu i ja sama. Hoću ljude koji
znaju kako nešto može, takvi su mi potrebni, svi oni koji mogu i nešto što ja
sama ne mogu. Takvi ljudi postižu fantastične rezultate. Plus, pored njih se
dobro osećate.“
„Ako mi čini da
je nešto dobro, dobro je. Ne bih da osuđujem, niti da kritikujem. Ne branim
svoje stavove, niti sam rigidna u istim. Može tako, a može i ovako. Ne moraju
svi da me vole, niti razumeju ali uvek osete nešto. Ja sam sebi najdraža osoba
a samim tim su mi i svi drugi dragi i dražesni. „
„Ako osećate
zahvalnost a ne iskazujete je, to je kao ste upakovali poklon a nise ga dali
onome kome ste ga namenili.“
„Ukoliko
nameravaš da postigneš nešto u svetu, uskoro ćeš shvatiti da ne možeš da slediš
gomilu.“
AND SOMETHING
ABOUT LOVE...
Leptir je mahnuo krilima a negde se desio
zemljotres. (Uf, jeste J!)
What I like, I take home.
Slobodna u zagrljaju. Well, this is now.
Нема коментара:
Постави коментар