2013/07/25

Et comme tu es un ange...

Priča o jednom vinu; preplet reči i slika. Neki novi anđeli. 



Nisu svi anđeli lepršavi, detinjasto luckasti ili lutkasti, beličasti do gotovo prozračnih; sa krilima lakšim i od leptirovih, pomalo naivni. Ima i onih koji su anđeli baš zato što su prvenstveno posebni, što duguju svojoj pomalo divljoj prirodi i intrigantnosti... 


I kao da si anđeo – nisi baš kao onaj sa romantičnih sličica, već imaš nešto samo svoje, drugačije, pa si utoliko još i bolji. Stih iz pesme Zdravka Čolića – i taj pogled preko ramena i oko boje dragog kamena; sva ta fuzija ustreptalosti, zadivljenosti i nemira. Možete samo da se ludo zaljubite. Ipak si jedan jedinstveni anđeo. 


Fini, prugicama prošarani akvarel papir, čuvan za „bestežinske“ pokrete ruke, topljive boje, kao vetrom nanešene; kao pismo perom pisano, kraj prozora, na mesečini. Nema sete, nema dirljivo melanholičnih osećanja, već samo laganog osećaja  zadovoljstva.


Boje koje vuku na nijanse noćnog neba i bespreglednih polja pod lavandom. Bistri ih baš onaj mesec.
Zavodljivo kao snen ali prodoran pogled iza vela od chantilly čipke.
Opijajuće, strastveno i nepredvidivo kao ljubav kraljice Margo i viteza Le Mola.
Intenzivno, snažno a prefinjeno „na dodir“, kao najraskošniji purpurni pliš.


Snažnog mirisa kao ona najkrpunije ruže iz bašte, što najlepše mirišu oko ponoći, zagasite crvene boje koja prelazi u crnu, i sveže kao kapljice rose na njenim laticama.
Pamti se i ostavlja trag poput  zabranjenog otiska usana obojenih crvenim karminom.


Inspiracija: „I kao da si anđeo“   -  Vino Budimir